У овим текстовима сусрећу се квантна физика, традиција и нешто сасвим модерно и савремено. Све се преплиће у један лични свет у којем љубав готово никада није мала, свакодневна или обична. Она је велика, космичка, телесна и духовна у исто време.
Често пишем о очима, коси, образима, боковима, леђима, кожи, младежима, уснама, ногама и облинама. Ипак, тело у мојим текстовима није представљено само еротски. Оно је архив догођеног — место на којем остају додири, мириси, ожиљци, пољупци и сећања. На телу се памти оно што време покушава да избрише.
Мој стил је инстинктиван, исповедан и сликовит. Не градим увек прво форму, већ ме најчешће повуку слика, осећање или успомена, а речи затим долазе у налету. Управо зато ови текстови носе снагу непосредности. Они не скривају осећања, већ их износе отворено, без страха и без стида.
У њима се спајају тело и свемир, старо и ново, земаљско и духовно. Љубав постаје и ритуал и сећање, и рана и уточиште. Све што је проживљено остаје записано у кожи, души и језику.
